Пређи на садржај

Уништавање лекова

С Википедије, слободне енциклопедије
Уништавање лекова, које подразумева и уништавање амбалаже, врши се до облика нешкодљивог по живот и здравље људи и животну средину.

Уништавање лекова подразумева превођење лекова намењених уништавању прописаним методама у супстанце нешкодљиве по живот и здравље људи и животну средину. Паралелно са уништавањем лекова ради се и рециклажа или уништавање амбалаже, које подразумева деконтаминацију амбалаже прописаним методама и њено уништавање физичким средствима, односно уклањање претварањем у облике употребљиве за рециклажу материјала, односно индустријску прераду. Притоме треба имати у виду да се уништава само амбалажа која се не може претворити у облик погодан за индустријску прераду, односно рециклажу материјала након деконтаминације.[1]

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Лековима може бити потребно много година да се разграде и зато дуго опстану у окружењу. Многи лекови се сада могу открити на ниским нивоима у животној средини.

Да би се спречила непотребна контаминација животне средине, лекови се не би требало третирати као општи отпад. Нису погодни за депонију и не треба их сипати у лавабо, испирати у тоалет или на други начин дозволити да уђу у подземне воде.

Једини безбедан и прихваћен метод уништавања фармацеутског отпада је спаљивање на високим температурама

Једини тренутно безбедан и прихваћен метод одлагања фармацеутског отпада је спаљивање на високим температурама. Ова врста спаљивања је специјализована и мора да буде спроведена од стране овлашћеног извођача радова за управљање отпадом.

Потрошаче са нежељеним лековима треба охрабрити да их врате у најближу локалну апотеку на одлагање преко Програма враћања нежељених лекова.

Овлашћена лица треба да користе метод одлагања отпада за лекове са списка који је сигуран и еколошки прихватљив. Лекови се могу третирати као медицински отпад и одлагати на овај начин ако је то у складу са најбољом безбедносном и еколошком праксом

Поступак уништавања

[уреди | уреди извор]

За уништавање лекова користе се физичке, хемијске, физичко-хемијске и друге одговарајуће методе засноване на достигнућима савремене науке и технологије, чији избор и примена зависе од физичко-хемијских и других својстава лекова који се уништавају.

Наведене методе се примењују и за уништавање амбалаже, осим када је могуће коришћење амбалаже у процесу рециклаже и индустријске прераде уз одговарајуће поступке.

Уништавање лекова и амбалаже врши се само ако се:

  • њиховом употребом као производа стварају стабилна, нетоксична једињења без канцерогеног, тератогеног, мутагеног дејства или утицаја на способност репродукције (плодност)
  • приликом уништавања датом методом не развију токсичне материје или други штетни гасови и испарења чије би дејство или концентрација угрозила живот или здравље људи или штетно утицала на животну средину.
Препоручени начини одлагања лекова
Мала количина Умерена количина Велика количина
Пример 1-2 ампуле или неколико таблета више пакета ампула, таблета или боца течности много пакета ампула, таблета или боца течности
Установа медицинска пракса, ветеринарска пракса, стоматолог јавна апотека болница, велетрговац
Врста лекова истекао рок или залиха лекове које пацијенти враћају, истекле и оштећене залихе истекле и оштећене залихе, лекова за издавање пацијенатима
Предложени приступ уклоните сву амбалажу. Сломите и распршите садржај. Одложити као клинички отпад (у оштре предмете или контејнер за клинички отпад) за спаљивање. Уклоните амбалажу и идентификационе материјале. Учините производ неупотребљивим. Распршити садржај у комплету за одлагање (према упутствима). Апотеке: комплете одложити у РУМ контејнере. Пошаљите РУМ канте на спаљивање. На нивоу одељења: користите метод за мале количине. Веће количине: вратите залихе у болничку апотеку. Веома велике количине: надгледани транспорт до извођача за управљање отпадом.

Заштитне мере

[уреди | уреди извор]
Посуда за одлагање лекова у једној болници.

Уништавање, односно уклањање лекова и амбалаже не сме се вршити:

  • испуштањем штетних гасова и испарења у атмосферу,
  • бацањем лекова и амбалаже у море, језера, природне и вештачке водотоке, канализациону мрежу, септичке јаме и клозете,
  • изливањем на тлу,
  • закопавањем у земљу или неорганизованим одлагањем на депонијама,

као и на било који други начин који може довести до загађења животне средине.

Одлагање и уништавање лекова повучених из употреве

[уреди | уреди извор]
Лекове за одлагање треба безбедно чувати у контејнеру заштићеном од неовлашћеног отварања у посебном простору док се не сакупе или однесу у апотеку. или спаљивање.

Повучене серије лека се одлажу и држе у карантенском статусу код:[2]

  • произвођача/ималац дозволе за лек
  • увозник или дистрибутер

Повучене серије лека се третирају на два начина:[2]

  • враћање произвођачу или увознику;
  • предаја овлашћеном оператеру који их шаље на уништавање (у складу са прописима којима се уређује поступање са фармацеутским отпадом)

О уласку и изласку серија лекова из карантина и предаји серија на уништавање води се евиденција (основни подаци о леку, датум карантина са количинама, датум испоруке до уништење или датум враћања произвођачу или увознику итд.)[2]

Нежељени, коришћени лекови и лекови са истеклим роком трајања морају се одлагати на начин који је одговоран за животну средину и тако не постоји ризик за јавност да буду поново коришћени или преусмерени. Постоје обавезе за здравствене раднике и имаоце дозвола за одлагање лекова у складу са Законом о лековима и отровима.

Повлачење и уништавање лека врши се под надзором имаоца дозволе за лек, а подаци о повученим и уништеним количинама лека достављају се надлежној инспекцији.[2]

Одговорност

[уреди | уреди извор]

Здравствене установе и предузећа повезана са здравственом заштитом која стварају фармацеутски отпад одговорни су за одговарајуће управљање својим отпадом у складу са свим локалним, државним и савезним прописима о заштити животне средине. Ово укључује правила за управљање опасним отпадом ако се настали отпад идентификује као опасан отпад.[3]

Уништавање лекова и амбалаже у здравственим и другим установама и предузећима за производњу и промет лекова врши се под надзором овлашћеног одговорног радника који има VII-1 степен стручне спреме из области фармације.

О уништењу лекова и амбалаже саставља се записник о уништењу лекова и амбалаже, тако што се у образац пријаве уписују подаци:[1]

  • назив и седиште установе или предузећа,
  • разлог због којег су лекови и амбалажа уништени
  • број и датум интерног акта којим се налаже уништавање,
  • имена радника који врше уништавање,
  • назив места и места уништавања,
  • пун назив лека, помоћног лека или медицинског средства који је се уништава,
  • назив произвођача,
  • број серије произвођача,
  • количина или број оригиналних паковања која су уништена,
  • датум уништења,
  • начин уништавања, опис уништења производа и начин његовог уклањања или депоновања.
  1. ^ а б PRAVILNIKO NAČINU UNIŠTAVANJA LEKOVA, POMOĆNIH LEKOVITIH SREDSTAVA I MEDICINSKIH SREDSTAVA ("Sl. list SRJ", br. 16/94 i 22/94 - ispr., "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 78/2010 - dr. pravilnik)
  2. ^ а б в г Mihaljica, Svjetlana. „Odlaganje i uništavanje lekova. У:Pregled zahteva iz važećih propisa/Nacionalni vodič za povlačenje lekova” (PDF). api.pks.rs. Приступљено 13. 5. 2023. 
  3. ^ US EPA, OLEM (2015-03-23). „Collecting and Disposing of Unwanted Medicines”. www.epa.gov (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-14. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).